Neil Turok, voditelj Higgsove katedre za teorijsku fiziku na SveuÄiliĆĄtu u Edinburghu, predlaĆŸe revolucionarnu alternativu teoriji kozmiÄke inflacije. Zajedno s kolegom Lathamom Boyleom, profesor Turok razvija teoriju da bi âzrcalni svemir,â koji se kreÄe unatrag kroz vrijeme, mogao biti jednostavnije objaĆĄnjenje za nastanak naĆĄeg svemira. Turokova hipoteza bavi se kljuÄnim pitanjima kozmologije, ukazujuÄi na moguÄnost da je jednostavnost naĆĄeg svemira na najveÄim skalama trag koji vodi do novih uvida o vremenu, prostoru i tamnoj tvari.
Dominantne teorije i potraga za jednostavnoĆĄÄu
Promatranja svemira ukazuju na iznenaÄujuÄu jednostavnost i na najmanjim i na najveÄim skalama. MeÄutim, vodeÄe teorije, poput kozmiÄke inflacije i teorije struna, opisuju svemir kao izrazito sloĆŸen. KozmiÄka inflacija, teorija predloĆŸena 1980-ih, tvrdi da je svemir u prvim trenucima proĆĄao kroz eksplozivno ĆĄirenje, Äime se objaĆĄnjava njegova glatka struktura na velikim skalama. Ipak, i nakon desetljeÄa istraĆŸivanja, nema kljuÄnih dokaza koji bi ovu teoriju potvrdili.
“Brojne teorije stvaraju dodatnu sloĆŸenost, poput ideje o âmultiverzumuâ â nepredvidivom kozmosu s mnogim svemirima i razliÄitim zakonima,â objaĆĄnjava profesor Turok. No teorija multiverzuma postavlja viĆĄe pitanja nego ĆĄto daje odgovora, jer se temelji na pretpostavkama bez dovoljne podrĆĄke opaĆŸanjima.
Alternativa u vidu zrcalnog svemira
Umjesto oslanjanja na inflaciju i teoriju struna, profesor Turok i Boyle razvijaju ideju zrcalnog svemira koji je postojao prije Velikog praska. Njihova teorija temelji se na CPT simetriji, koja predviÄa da svaki fiziÄki proces ima zrcalni proces u kojem vrijeme teÄe unatrag, prostor se reflektira, a Äestice su zamijenjene svojim antiÄesticama. U ovom modelu, zrcalni svemir uravnoteĆŸuje naĆĄ vlastiti, stvarajuÄi simetriÄan sustav usklaÄen s temeljnim zakonima fizike.
âZamiĆĄljanjem Velikog praska kao zrcalne granice izmeÄu dvaju svemira, moĆŸemo objasniti mnoge karakteristike naĆĄeg svemira bez nepotrebne sloĆŸenosti,â napominje profesor Turok. Ova perspektiva sugerira da bi uvjeti u poÄetku svemira mogli biti jednostavniji nego ĆĄto se dosad smatralo.
Turokov i Boyleov model nudi novo objaĆĄnjenje za tamnu tvar, tvrdeÄi da bi desnoruki neutrini â hipotetske Äestice koje se povezuju samo gravitacijom â mogli Äiniti tamnu tvar. Njihova hipoteza odgovara poznatim opaĆŸanjima i moĆŸe rijeĆĄiti neka pitanja o prirodi tamne tvari bez sloĆŸenih pretpostavki. Model takoÄer predviÄa da bi jedan od tri poznata tipa neutrina trebao biti bez mase, ĆĄto je hipoteza koja se trenutno ispituje u velikim galaktiÄkim istraĆŸivanjima.
RjeĆĄavanje strukture i gustoÄe svemira
JoĆĄ jedna kozmiÄka zagonetka koju Turokova teorija pokuĆĄava objasniti jest zaĆĄto je svemir tako ravnomjerno rasporeÄen i ravan na velikim skalama. Dok inflacija objaĆĄnjava ovu strukturu, njihov zrcalni model sugerira da bi entropija â prirodna tendencija sustava da ravnomjerno rasporedi energiju â mogla objasniti tu ravnoteĆŸu bez inflacije. Matematika pokazuje da bi zrcalni svemir mogao rezultirati ravnim, ubrzavajuÄim svemirom, nudeÄi jednostavnije rjeĆĄenje.
“NaĆĄa otkriÄa pokazuju da bi temeljna svojstva svemira, poput gustoÄe i strukture, mogla nastati prirodno, negirajuÄi potrebu za inflacijskim razdobljem,â kaĆŸe profesor Turok. Njihov model takoÄer ne predviÄa gravitacijske valove na skali koju bi oÄekivala inflacija, ĆĄto je u skladu s trenutnim opaĆŸanjima.
Iako teorija zrcalnog svemira joĆĄ uvijek prolazi kroz znanstvenu provjeru, predstavlja novi pristup koji moĆŸe preoblikovati naĆĄe razumijevanje kozmos. âÄak i ako se ovaj model pokaĆŸe neodrĆŸivim, pokazuje da postoje jednostavniji naÄini za objaĆĄnjenje strukture svemira,â zakljuÄuje profesor Turok. âPitanjem utvrÄenih modela i praÄenjem smjera opaĆŸanja, moĆŸemo postaviti snaĆŸnije temelje za buduÄe istraĆŸivanje kozmologije.â